četvrtak , 3 decembra 2020

VIRUS KORONA – gde je fokus naše pažnje

Situacija je nova. Kako je doživljavamo – kao izazov, pretnju, nepravdu, katastrofu.

Često precenjujemo opasnost od nečega što nam je novo. Što manje znamo, naš strah raste, jer  neznanje pojačava neizvesnost.

Izolovani smo, izbačeni iz svakodnevne rutine, izloženi preplavljujućim, zbunjujućim, agresivnim, senzacionalističkim, često kontradiktornim informacijama, a mozak je sklon da pamti neprijatne, preteće i loše informacije. Kao rezultat dobijamo osećaj ugroženosti, gubitka kontrole (bespomoćnost), nevericu, strah ili paniku, zabrinutost, nesigurnost, nekritičnost, ljutnju,  nepromišljeno ponašanje (negiranje realnosti).

Strah je reakcija na neku pretnju (može biti realna ili fiktivna), vrlo poželjna kad je u funkciji opstanka (zaštita sebe i drugih).

Panika je intenzivan, blokirajući osećaj straha, naglo se širi u grupi ljudi i dovodi do iracionalnog ponašanja. Sa ljudima u panici se lako manipuliše.

Gde su granice svakoga od nas?

Vreme u kome živimo je stresno.

Stres je svaka promena koja od nas zahteva prilagođavanje i reorganizaciju.

Ako je promena intenzivna, iznenadna i preteća, uznemirenost i napetost, koje osećamo na početku, nisu same po sebi loše, jer su često prethodnica pripreme organizma na budnost i akciju.

Doživljaj opasnosti zavisi od naše senzitivnosti, prethodnog iskustva, prirode situacije, okoline i informacija koje izdvojimo kao bitne.

Kako prepoznati  stres?

Oblici stresnog reagovanja su nesanica, pojačana uznemirenost, agresivnost ili povlačenje, nesposobnost koncentracije, promene u konzumiranju hrane (prejedanje ili izgladnjivanje), traženje krivca kroz optuživanje za postojeće stanje, pojačano radno angažovanje koje može preći u pregorevanje na poslu itd. U većini slučajeva ovo su normalne i prolazne pojave , a ako su vrlo intenzivne i dugotrajne, treba potražiti stručnu pomoć.

Visok nivo stresa uništava emocionalnu ravnotežu, telesno zdravlje, usporava kognitivne procese npr. sužava misli.

Psihički stres slabi imunološku reakciju tako što:

  • remeti proizvodnju leukocita koji štite organizam od bakterija i virusa ili
  • do krajnosti zaoštrava nebezbedno ponašanje npr. preterano konzumiranje alkohola i cigareta… Zato je izuzetno važno u ovom periodu negovati imunitet .

Kako negovati psihički imunitet

Psihički imunitet je sposobnost ili veština dobrog prilagođavanja teškim i nepovoljnim okolnostima kao i značajnim izvorima stresa.

Od jačine psihičkog imuniteta  zavisi celokupno zdravlje čoveka kao i kvalitet njegovog života. U zavisnosti od toga kako je stresni događaj obrađen i interpretiran, zavise i posledice koje će on ostaviti. Ako je imunitet jak, on predstavlja štit u odbrani.

Psihički imunitet je veština koja se može učiti i unaprediti, a sačinjena je od misli, osećanja i ponašanja. To su međusobno povezani aspekti ličnosti, u stalnom  sadejstvu, koji neprekidno utiču jedni na druge.

Promene u jednom segmentu odražavaju se i na ostala dva.

Na nivou ponašanja načini prevazilaženja stresa su individualni. Treba izabrati način ponašanja koji se i do sada pokazao kao delotvoran ili nešto novo što se upravo ukazalo usled viška slobodnog vremena. Ovaj period može biti razdoblje  kreativnog buđenja (gajenje sobnog i lekovitog bilja, slikanje, učenje stranog jezika, pisanje itd.)

U domenu misli može se krenuti od pitanja:

„Šta je stvarna opasnost? Šta se može učiniti da  se smanji rizik?“

Ako je mišljenje realistično, logično, ono će voditi zdravim emocijama i postupcima. Ukoliko racionalnost misli zakaže, to će se odraziti na dela i unutrašnje stanje.

Negativne misli dovode do anksioznosti i depresivnosti, a na nivou ponašanja vode ka pasivnosti i izbegavanju traženja rešenja.

Najbolji lek protiv stalnog razmišljanja o mogućim lošim posledicama („ šta ako“…) je odvlačenje pažnje. Treba naterati mozak da se barem 15 minuta usmeri na nešto drugo, kao što je pevanje, igranje  igrica, brojanje unazad itsl.

Emocionalno stanje i ponašanje su posledica toga kako se tumači određeni događaj. Zasnivaju se na uverenjima koje osoba ima o sebi, drugima i svetu oko sebe. Ono što u ovoj situaciji pravi najveći problem su iracionalna uverenja koja se tiču naših zahteva prema komforu života, a istina je:

  • život je pun neizvesnosti i nepredvidiv
  • život može da bude neprijatan
  • mnogi životni događaji se ne mogu kontrolisati

Koraci za upravljanje neugodnim emocijama

  • Treba prihvatiti svoje emocije. Većina njih je normalan odgovor na nenormalnu situaciju, ali prihvatanje ne znači pasivnost;
  • Treba razmisliti, a po potrebi i zapisati šta je to što izaziva određena osećanja;
  • Treba izdvojiti uzročnike koji se mogu kontrolisati i osmisliti načine da se njima ovlada (kontakt sa drugima, fizička aktivnost, opuštajuće aktivnosti i hobiji);
  • Čak i ono što se ne može promeniti, može se olakšati promenom pristupa.

Zaključak

Krize su sastavni deo života. Ljudi jesu  ranjivi, ali su istovremeno i otporni.

Širenje zaraze ima svoj početak, tok i kraj. Većina ljudi ne oboli, a većina obolelih se izleči.

Treba biti  oprezan, a ne paranoičan.

Neizvesnost postoji, ali ona je svakodnevni pratilac naših života.

PREPORUKE ZA RAD OD KUĆE

  • i kad radite od kuće važno je da odredite svoje radno vreme. Ne bežite u veliki broj radnih sati kao rešenju za stres. Izgaranje na poslu je sprint a trka nije kratka. Duži rad nosi sa sobom i veći broj grešaka i propusta.
  • Redovno pravite pauzu. Tada zaokupite pažnju zabavnim, umirujućim sadržajima.
  • Dovoljno se odmarajte. San je važan. Osigurajte sebi najmanje 8 sati sna dnevno.
  • Ne radite neposredno pre odlaska na spavanje.
  • Postanite svesni kako se osećate – normalno je da dugotrajna izloženost pritisku i povećanim zahtevima izazove kod vas promene u raspoloženju poput povećane razdražljivosti, osećaja potištenosti ili teskobe. Možda ćete se teže opuštati u periodima odmora, a možda ćete osetiti i neke telesne simptome kao što su ukočen vrat, bol u leđima itsl.
  • Ako osetite nezadovoljstvo, razmišljajte o privremenosti situacije u kojoj smo se našli i vratite se na filozofiju „korak po korak“.

Ne oklevajte u očuvanju sopstvenog zdravlja. Pronađite ravnotežu. Ni u redovnoj nastavi ne uspevamo uvek sve da uradimo. Zašto bi se u ovakvim okolnostima osećali loše zbog toga?

Janjetović Slađana, psiholog