среда , 30 септембра 2020

ВИРУС КОРОНА – где је фокус наше пажње

Ситуација је нова. Како је доживљавамо – као изазов, претњу, неправду, катастрофу.

Често прецењујемо опасност од нечега што нам је ново. Што мање знамо, наш страх расте, јер  незнање појачава неизвесност.

Изоловани смо, избачени из свакодневне рутине, изложени преплављујућим, збуњујућим, агресивним, сензационалистичким, често контрадикторним информацијама, а мозак је склон да памти непријатне, претеће и лоше информације. Kao резултат добијамо осећај угрожености, губитка контроле (беспомоћност), неверицу, страх или панику, забринутост, несигурност, некритичност, љутњу,  непромишљено понашање (негирање реалности).

Страх је реакција на неку претњу (може бити реална или фиктивна), врло пожељна кад је у функцији опстанка (заштита себе и других).

Паника је интензиван, блокирајући осећај страха, нагло се шири у групи људи и доводи до ирационалног понашања. Са људима у паници се лако манипулише.

Где су границе свакога од нас?

Време у коме живимо је стресно.

Стрес је свака промена која од нас захтева прилагођавање и реорганизацију.

Ако је промена интензивна, изненадна и претећа, узнемиреност и напетост, које осећамо на почетку, нису саме по себи лоше, јер су често претходница припреме организма на будност и акцију.

Доживљај опасности зависи од наше сензитивности, претходног искуства, природе ситуације, околине и информација које издвојимо као битне.

Како препознати  стрес?

Облици стресног реаговања су несаница, појачана узнемиреност, агресивност или повлачење, неспособност концентрације, промене у конзумирању хране (преједање или изгладњивање), тражење кривца кроз оптуживање за постојеће стање, појачано радно ангажовање које може прећи у прегоревање на послу итд. У већини случајева ово су нормалне и пролазне појаве , а ако су врло интензивне и дуготрајне, треба потражити стручну помоћ.

Висок ниво стреса уништава емоционалну равнотежу, телесно здравље, успорава когнитивне процесе нпр. сужава мисли.

Психички стрес слаби имунолошку реакцију тако што:

  • ремети производњу леукоцита који штите организам од бактерија и вируса или
  • до крајности заоштрава небезбедно понашање нпр. претерано конзумирање алкохола и цигарета… Зато је изузетно важно у овом периоду неговати имунитет .

Како неговати психички имунитет

Психички имунитет је способност или вештина доброг прилагођавања тешким и неповољним околностима као и значајним изворима стреса.

Од јачине психичког имунитета  зависи целокупно здравље човека као и квалитет његовог живота. У зависности од тога како је стресни догађај обрађен и интерпретиран, зависе и последице које ће он оставити. Ако је имунитет јак, он представља штит у одбрани.

Психички имунитет је вештина која се може учити и унапредити, а сачињена је од мисли, осећања и понашања. То су међусобно повезани аспекти личности, у сталном  садејству, који непрекидно утичу једни на друге.

Промене у једном сегменту одражавају се и на остала два.

На нивоу понашања начини превазилажења стреса су индивидуални. Треба изабрати начин понашања који се и до сада показао као делотворан или нешто ново што се управо указало услед вишка слободног времена. Овај период може бити раздобље  креативног буђења (гајење собног и лековитог биља, сликање, учење страног језика, писање итд.)

У домену мисли може се кренути од питања:

„Шта је стварна опасност? Шта се може учинити да  се смањи ризик?“

Ако је мишљење реалистично, логично, оно ће водити здравим емоцијама и поступцима. Уколико рационалност мисли закаже, то ће се одразити на дела и унутрашње стање.

Негативне мисли доводе до анксиозности и депресивности, а на нивоу понашања воде ка пасивности и избегавању тражења решења.

Најбољи лек против сталног размишљања о могућим лошим последицама („ шта ако“…) је одвлачење пажње. Трeба натерати мозак да се барем 15 минута усмери на нешто друго, као што је певање, играње  игрица, бројање уназад итсл.

Емоционално стање и понашање су последица тога како се тумачи одређени догађај. Заснивају се на уверењима које особа има о себи, другима и свету око себе. Оно што у овој ситуацији прави највећи проблем су ирационална уверења која се тичу наших захтева према комфору живота, а истина је:

  • живот је пун неизвесности и непредвидив
  • живот може да буде непријатан
  • многи животни догађаји се не могу контролисати

Кораци за управљање неугодним емоцијама

  • Треба прихватити своје емоције. Већина њих је нормалан одговор на ненормалну ситуацију, али прихватање не значи пасивност;
  • Треба размислити, а по потреби и записати шта је то што изазива одређена осећања;
  • Треба издвојити узрочнике који се могу контролисати и осмислити начине да се њима овлада (контакт са другима, физичка активност, опуштајуће активности и хобији);
  • Чак и оно што се не може променити, може се олакшати променом приступа.

Закључак

Кризе су саставни део живота. Људи јесу  рањиви, али су истовремено и отпорни.

Ширење заразе има свој почетак, ток и крај. Већина људи не оболи, а већина оболелих се излечи.

Треба бити  опрезан, а не параноичан.

Неизвесност постоји, али она је свакодневни пратилац наших живота.

ПРЕПОРУКЕ ЗА РАД ОД КУЋЕ

  • и кад радите од куће важно је да одредите своје радно време. Не бежите у велики број радних сати као решењу за стрес. Изгарање на послу је спринт а трка није кратка. Дужи рад носи са собом и већи број грешака и пропуста.
  • Редовно правите паузу. Тада заокупите пажњу забавним, умирујућим садржајима.
  • Довољно се одмарајте. Сан је важан. Осигурајте себи најмање 8 сати сна дневно.
  • Не радите непосредно пре одласка на спавање.
  • Постаните свесни како се осећате – нормално је да дуготрајна изложеност притиску и повећаним захтевима изазове код вас промене у расположењу попут повећане раздражљивости, осећаја потиштености или тескобе. Можда ћете се теже опуштати у периодима одмора, а можда ћете осетити и неке телесне симптоме као што су укочен врат, бол у леђима итсл.
  • Ако осетите незадовољство, размишљајте о привремености ситуације у којој смо се нашли и вратите се на филозофију „корак по корак“.

Не оклевајте у очувању сопственог здравља. Пронађите равнотежу. Ни у редовној настави не успевамо увек све да урадимо. Зашто би се у оваквим околностима осећали лоше због тога?

Јањетовић Слађана, психолог